Ř Ŕ Â Ŕ Ö

Selo Savac se nalazi u pitomoj dolini Velike Morave sa desne strane obale reke. Udaljeno je 4 km. zapadno od Paracina ,a skoro da je spojeno sa selom Cepurem i Paracinom. Ima 187 domova i oko 800 stanovnika. Povrsina seoskog atara iznosi 499 hektara plodne moravske zemlje.

Smatra se da je nastanjivanje sela Savca nastalo posle Kosovskog boja i da su danasnji stanovnici Savca poreklom sa Kosova i delom iz Crne Gore.

O imenu sela postoje dve legende. Po prvoj, selo je dobilo ime jer je na mestu gde se nalazilo selo bilo mnogo barske biljke-sevara. Druga legenda datira jos od 1804. po kojoj se kaze da su se na lokaciji sela nalazili sancevi ( rovovi ) u vreme rata protiv turaka, pa je doslo do zamene sanac-Savac.

Inace selo Savac se nalazilo na nesto severnijoj lokaciji, blize uscu reke Crnice u Veliku Moravu. Kasnije su se mestani preselili na danasnju lokaciju bezeci od stalnih poplava Crnice i Velike Morave. I danas jedan deo atara sela nosi naziv Stari Savac.

Poplave u selu su bile veoma ceste i pricinjavale veliku stetu stanovnistvu. Poslednja velika poplava bila je 1966-67. godine. Izgradnjom odbrambenih nasipa duz Velike Morave i ispravljanjem pojedinih meandara uzvodno od sela, poplave su prestale ali je sada Morava mnogo manja.

Dok je Morava bila velika i plahovita na njoj su postojale tri vodenice i jedna skela. Nazalost sada nema ni jedne ni druge.

Prema popisu stanovnista iz 1863. godine u selu je tada zivelo 138 muskih i 136 zenskih “glava”. Vrednost nepokretnog imanja je iznosila 3.418 dukata cesarskih a mesecni prihod je iznosio 208 talira.

U Balkanskim ratovima i na Solunskom frontu bilo je nekoliko mestana sela Savca. Najpoznatiji su Mijajlovic Svetozar ( 1891. ), Popovic Milan (1897.) i Markovic Kosta (1895.) koji je i poginuo u borbama.

Za vreme II svetskog rata veci deo stanovnistvo sela Savac je bilo naklonjenije Kralju i otadzbini, tj. cetnicima. Cuveni komandant sela je bio Glisic Cedomir zahvaljujuci kome nije bilo zrtava u selu za vreme II svetskog rata. Mnogi mestani su mu zahvalni sto je pred sami kraj rata, kada su komunisti mobilisali srpsku omladinu da gine bespotrebno na Sremskom frontu, sprecio odlazak 15 golobradih mladica u sigurnu smrt. U znak zahvalnosti mestani su ga odbranili od tamnicenja kada je Tito preuzeo vlast.

Najpoznatiji toponimi u seoskom ataru su : Zakljucak, Veliki Lug, Siljak, Kojino, Setina Bara, Kupusare, Topoljak, Stari Savac.

Najrasprostranjenija prezimena su : Rancic, Paunovic, Mijatovic, Milanovic, Djokic, Kostic, Peric, Milojevic i dr.

Seoska slava su Svete Vraci, tj. Velikomucenici Kozma i Damjan (14.jul). Toga dana mestani koji imaju stoku provode stoku ispod, kako oni kazu, spomeniku kravi, pored Morave da je ritualno zastite od bolesti, tako sto stoka gazi preko pepela. Litija u selu je Sveta Trojica, treci dan, u ponedeljak. Mestani slave Svetog Arhangela, Svetog Nikolu i Djudrdjevdan.

Zahvaljujuci plodnoj moravskoj ravnici, stanovnistvo sela se mahom bavi poljoprivredom, narocito povrtarstvom. Vise godina rekorderi u poljoprivrednoj proizvodnji su Markovic Milen i Mijailovic Miodrag. Pored njih i ostali mestani imaju dobre prinose zahvaljujuci malim sistemima za navodnjavanje i poljoprivrednim masinama. Zahvaljujuci blizini grada lako je sve proizvode izneti na pijacu.

Pored poljoprivrede pojedini mestani se bave zanatstvom i trgovinom. Tako u selu ima stolara, auto-limara, metalostrugara, kovaca, strugara i sl. zanata. Selo ima 3 prodavnice i sah klub.

Oko 40 mestana Savca zivi i radi u inostranstvu. Najvise se nalaze u Austriji, Svajcarskoj, Svedskoj i Nemackoj.

Selo je nekada imalo osnovnu skolu do pre 20-tak godina. Skolska zgrada je oronula a i blizina grada je ucinila svoje. Skolu pohadja oko 45 djaka u svih osam razreda osnovne skole. Njih svakodnevno prevozi autobus u osnovnu skolu “Djura Jaksic” u Paracinu. Uprkos svemu selo je dalo mnogo intelektualaca, inzenjera, profesora ekonomista i sl.

Savac spada u srednje razvijena sela. Zahvaljujuci vrednim domacinima skoro svako domacinstvo ima automobil, traktor i potrebne prikljucne masine. Tu je i oko 10-tak kamiona, tri kombajna za psenicu i 10 za kukuruz. Oko 50 % ulica u selu je asvaltirano, telefone ima oko 60 % mestana. Autobus sest puta dnevno prevozi mestane i djake za Paracin i ostala okolna sela.

U Savcu postoji Kulturno umetnicko drustvo “Vozd” koje je postizalo zavidne rezultate na nekadasnjim takmicenjima “Susreti sela”. Fudbalski klub “Karadjordje” je 1999. godine osvojio Kup opstine Paracin u fudbalu. Klub je osnovan 1947. godine pod imenom “Polet”. kasnije je promenio ime u “Karadjordje”.

Pored fudbala mladi vole da se bave i atletikom. Najpoznatija od njih je Kostic Snezana (1989) koja je do sada osvojila preko 25 zlatnih i srebrnih medalja i pehara. Ona se takmici pri AK “Morava” iz Cuprije i trenira je poznati trener Aca koji je nekada trenirao Veru Nikolic. Njene fotografije sa medaljama mozete videti na sajtu. Rancic Zivota je cuveni fudbaler koji je u pocetku igrao u seoskom klubu a kasnije u drugoj ligi u Nisu.

Zbog blizine Morave, koja protice uz samo selo, Savac ima puno ribolovaca. Bilo je ulova somova od oko 25 kgr. Ribolovci kazu da je najbolja obala za pecanje, bas pokraj sela Savca.

Selo ima puno muzicara, posebno harmonikasa. Poznati su Kostic Dragan i Goran cija je cela porodica muzikalna. Tu su i Perici, posebno Stole i mnogi drugi koji su ucestvovali na mnogim lokalnim radio i TV stanicam. Sve ostalo sto nismo obuhvatili ovim kratkim tekstom o selu mozete videti na fotografijama sajta.

Srdacno se zahvaljujemo gospodinu Kostic Draganu, predsedniku mesne Zajednice Savac koji je bio odlican vodic i jos bolji domacin nasem foto-reporteru za vreme njegovog boravka u selu. Isto tako zahvaljujemo se Milanovic Drazi i Djokic Miroslavu koji su se nasem foto-reporteru nasli pri ruci i pomagali u radu.